Banka i finansijske institucije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Fakultet za sport i trgovinu, Novi Sad

Sadržaj:
UVOD ------------------------------------------------- 3
Centralna ili emisiona banka ----------------------- 3
Depozitne banke ------------------------------------ 4
Univerzalna banke ---------------------------------- 4
Poslovne banke -------------------------------------- 5
Specializovane i granske banke ------------------- 5
Stedno kreditne organizacije ----------------------- 6
Postanska stedionica -------------------------------- 6
Bankarski konzorcijum ----------------------------- 7
Zaključak --------------------------------------- 8
Literatura --------------------------------------- 9
U V O D
Polazeći od kriterijuma poslovne aktivnosti, odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi, moguće je banke razvrstati na sledeće tipove bankarskih i finansijskih institucija:
centralne ili emisione banke,
depozitne banke (komercijalne banke),
univerzalne banke (banke opšteg tipa)
specijalizovane i granske banke,
poslovne banke,
štedno-kreditne organizacije (štedionice, štedno-kreditne zadruge i štedno-kreditne službe),
ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, institucije za podršku izvozu, berze, ustanove osiguranja, fondovi i dr.).
Pored ove osnovne podele banaka, bankarske organizacije mogu se razvrstati i prema drugim kriterijumima i to:
prema ročnosti odobrenih kredita, banke možemo razvrstati na one koje se bave odobravanjem kratkoročnih, investicionih, srednjoročnih ili dugoročnih kredita;
prema karakteru vlasništva, banke se razvrstavaju na javno-pravne, zadružne i privatne banke;
prema pravnoj formi, banke se razvrstavaju na: inokosne ili jednovlasničke, banke u vidu društva za ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava, u vidu zadruga, i u vidu javno-pravnih ustanova;
prema regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne, oblasne i savezne banke.
Ukoliko u zemlji jedna banka pokriva celu monetarno-kreditnu sferu i svo bankarsko poslovanje tada se ona naziva monbankom.
Centralna ili emisiona banka
Centralna monetarna ustanova prema svom poslovnom obeležju jeste emisiona banka ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovornost u domenu kreditno-monetarne, emisione, devizne politike i regulisanja novčane mase izvodi se iz prava i ovlašćenja koje državni organi prenose na nju kao monetarnu instituciju. S obzirom na pravo centralne monetarne ustanove da određuju ukupnost odnosa u kreditno-monetarnoj sferi, ona ima i obeležje nacionalne banke, koju pripadnost nacionalnoj državi ističe i u svom nazivu.
Depozitne banke
Ovaj tip bankarskih institucija je u savremenim uslovima poslovanja privrede i banaka jedan od najrasprostranjenijih oblika bankarskog organizovanja.
Primarni posao depozitnih banaka ja da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na štednju, na šta ukazuje i sam njihov naziv. S obzirom na trnsakcioni karakter prikupljenih depozita, da su pretežno kratkoročnog kvaliteta i da ih banka usmerava za određene komercijalne aranžmane privrednih subjekata, ove institucije imaju naziv komercijalne banke.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]